Skraćeni korner

Može biti samo jedan… 

U sezoni koja je tako pompezno najavljivana, i od samog starta opravdava očekivanja, na osnovu viđenog do sad kristališe se samo po sebi pitanje da li se Arsen setio gde je pre nešto više od decenije zagubio recept za osvajanje Premijer Lige?

U redu, polako, možda je pitanje preuranjeno. Ipak pričamo o najjačoj ligi na svetu u kojoj su iznenađenja iz vikenda u vikend jednostavno must have, ali ovaj Arsenal napokon deluje kao da je spreman za nešto više od „pukog“ (kako za koga, za navijače Arsenala već trivijalnog) ulaska u Ligu Šampiona.

Ekipa je na okupu već nekoliko godina, što je retkost ako gledamo veće klubove u modernom fudbalu. Uzevši u obzir činjenicu da imućni vlasnici klubova nemilice troše, što zbog marketinga, što zbog nedostatka u ekipi, Arsen je napravio pravo malo čudo sačuvavši gotovo nepromenjenu ekipu skoro 5 godina.

Odradio je nekoliko dobrih poslova u prethodnim prelaznim rokovima i doveo etablirana imena poput Ozila i Sančeza, ali sve liči da su stvari tek ove godine legle na svoje mesto. Izgleda da je Mustafi bio komadić slagalice koji je godinama falio tobdžijama da bi, iako to Venger nikad neće reći, napokon krenuli odlučno na prvo mesto. Odbrana sa Košćelnim i Mustafijem ne izgleda više tako sporo i tromo kao što je izgledala sa Mertezakerom, uz dužno poštovanje kapitenu, i napokon deluju konkurentno odbranama svojih najvećih rivala.

Sagi o napadaču nije došao kraj, doveden je Lukas Perez ali navijači su hteli bombu, a opet su dobili iz njihovog ugla skoro pa anonimusa iz Korunje koji je po mom mišljenju baš pojačanje kakvo je Arsenalu i trebalo. Imati u rosteru dva napadača kakvi su Žiru i Perez, sa stilom igre koji ekipa gaji ceo Profesorov vek na klupi, i više je nego dovoljno za uspešnu sezonu. Ekipi nije trebao target man, već napadač koji zna da igra i koji ne usporava napade. To i objašnjava Vengerovu odluku da najviše minuta u samom špicu napada sakupi Sančez, koji deluje kao pravi vođa na terenu, a po vokaciji je krilni igrač. Od početka sezone i Teo Volkot igra kao preporođen pa je svima postalo jasno da ima puno više oružja u ovogodišnjem Arsenalu nego u nekim prethodnim edicijama.

Ove godine Arsenal izgleda konkretnije, ubojitije. Kao da je Venger shvatio da od besomučnog poseda u nedogled nema previše koristi i na neki način uspeo da natera igrače da misle o pogocima, a ne samo o atraktivnim potezima i lepim akcijama. Kao večiti neženja koji je pod stare dane shvatio da su žene slatke, ali da bi bilo slađe imati i porodicu.

To se videlo više puta ove sezone, a u prilog tome najviše govore ubedljive pobede protiv Čelzija u ligi i Ludogoreca u LŠ, što je bila potpuna demonstracija sile. Takođe, samo 1 poraz u 7 meseci dovodi do toga da se zapitamo za šta je sve ovaj tim sposoban.

Možda je prerano davati nekakve zaključke, ali smatram da sada ulaze u najvažniji deo sezone, deo u kom prethodnih godina nisu briljirali. Pritom, čeka ih niz teških utakmica u kojima bi dobri rezultati mogli da im daju krila u narednom periodu. Ukoliko ekipa pokaže karakter i sakupi preko potrebne bodove imaće odličnu pol poziciju za nastavak sezone i lov na titulu.

Sačekajmo da one prođu, ali ako se po jutru dan poznaje izgleda da Arsen neće samo flertovati sa najlepšom devojkom na žurci, već i da zna pesmu koju će odsvirati kako bi je zaveo i poveo sa sobom kući na kraju večeri.

Autor teksta: Marko Jović