Skraćeni korner

Ovog vikenda ponovo imamo priliku da uživamo u takoreći „najboljoj utakmici na svetu“ – popularnom El Klasiku. 

Postoje oni koji se neće složiti sa mnom kada kažem najboljoj, ali ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim, jeste to da je najskuplja. Negde u rangu naručivanja pesme Tome Zdravkovića u kafani, ova fudbalska predstava po mnogo parametara drži primat u današnjem fudbalu. Aktuelni prvak Sveta protiv aktuelnog prvaka Evrope; višestruki osvajači titule najboljeg na svetu u novoj epizodi svog velikog rivalstva; godinama najgledaniji fudbalski meč širom planete. Posmatrajući ono što je već na stolu, gozba će biti bogata. 

Šta je to posebno što nam nosi ova utakmica? Hoće li biti samo još jedna u nizu istovetnih, korektno zanimljivih, sa akcentom na rezultatu ili nas čeka nešto novo? Da li su najbolji nakon nekoliko osrednjih partija za nas ponovo pripremili ono najbolje? Subota je tu da nam da odgovore na ova i još mnoga druga pitanja. 

Nisam prvi ikad koji je zapodenuo ovu temu, ali to je normalno, utakmica ovog kalibra zaslužuje da se svaki put oko nje pokrene manji hajp (doduše neretko on postane svetskih razmera). Krenuo sam u ovaj tekst smatrajući da će subotnji Klasiko ovog puta doći u velikom stilu. Zašto? Najvećim delom zbog toga što su oba velikana u prethodnim mečevima, i to ne samo prošlom već u prethodnih nekoliko, bili krajnje neubedljivi. Barseloni i Realu to ne dolikuje. 

Katalonci su u poslednje vreme pucali ćorke, te u prethodnih mesec i po dana nisu pobedili svoje rivale u Španiji sa razlikom većom od jednog gola, uz samo jedan postignut pogodak u poslednje dve ligaške utakmice u kojima su neslavno zabeležili dva remija. Ni gostovanje Seltiku nije značajno popravilo sliku, uprkos pobedi od 2:0. Jedini koji kud i kamo dobija prelazne ocene za svoje nastupe u minulim mečevima jeste i najbolji među njima – Lionel Mesi, koji je i jedini postizao golove. Ostatak ekipe bi morao da se pokrene ukoliko žele da i ova sezona ostane upisana u klupskoj istoriji.

Sa druge strane, njihov najveći rival je nizao pobede, ali ne na nivou šampionskih izdanja koja se od njih očekuju. Okej, neko će reći da pričam gluposti i odmah uperiti prstom u ubedljivu pobedu protiv Atletika na Visente Kalderonu, ali svako ko je gledao Real bar malo objektivno na poslednjim utakmicama, složiće se da ekipi nedostaje nešto. Kao upaljač čiji je plamen jedva vidljiv ali ipak uspeva da pripali još jednu cigaretu. Za mene je njihov kremen Toni Kros. Otkako njega nema u postavi kraljevskog kluba, taktovi su se pomešali i ekipa ne pleše po ustaljenoj koreografiji. Ostaje im da pronađu rešenje jer Krosa po svemu sudeći neće biti ni za vikend, što je Realu svakako veliki udarac, ali i derbiju može oduzeti dosta. Na sve to nadovezala se i povreda Gereta Bejla, koji je Madriđanima bio najbolji pojedinac u ovoj sezoni. Ali, govorimo o šampionu Evrope, ta titula sa sobom nosi i obavezu da se u situacijama sličnim ovoj snađete na neki novi način. Na kraju krajeva, dužina klupe je njihov prijatelj. U Barseloni imaju prava da bar malo nabace osmeh pred vikend, u ekipu se vraća kapiten i osovina ekipe – Andres Iniesta. Bledi vitez se vraća posle nešto više od mesec dana na teren i predstavljaće veliko pojačanje za bordo-plave bio on na klupi ili u startnih jedanaest. 

Jasno da će problemi sa povredama iskrojiti sastave, ali bez sumnje će ekipe koje Zidan i Enrike budu poslali na teren Nou Kampa biti jake kao zemlja i spremne za pokolj na terenu. Pored bitke za pravljenje, odnosno smanjivanje bodovne razlike i borbe za titulu najboljeg u granicama svoje države, na ovoj utakmici uvek se vidi i iskra u očima igrača oba tima stvorena željom da se pokaže da su baš oni ti koji su zadužili opremu najboljeg tima planete (uz izvinjenje Englezima i Bajernu, ali trenutno je tako). To je ono što čini ovu utakmicu većom od ostalih. 

Nespominjanje Ronalda bi me dovelo u nezavidnu poziciju pred čitaocima, a i on to nije zaslužio. Možda ono što pruža otkako se oporavio od povrede kolena nije baš istovetno kao partije na koje smo navikli od njega, ali takav igrač uvek ima nekog keca u rukavu, dobrar potez kojim će dotaknuti i one najzadrtije među nama. Stoga ga ne treba otpisivati, na kraju krajeva neigranje Bejla će mu pružiti, iz njegovog ugla verovatno, toliko dugo očekivani prostor za manevar.

Subota je sve bliže, najavio sam spektakl, a na igračima obe ekipe ostaje da me ne demantuju i pruže navijačima širom sveta komad dostojan najboljih glumaca. Karte su na stolu, ulog veliki, a prostora za blef je sve manje. Oba trenera imaju po kralja u svojoj ruci, čipove sa stola će odneti karte koje imaju pored kraljeva. A možda su se i pravila promenila i došlo vreme da odluči jači kralj. Nadajući se da će decembar doneti mećavu golova videćemo u čijem dvorištu će se poslednji smejati. Vreme je da pokažu šta znaju i i nama nabace osmehe na lica.

Autor teksta: Marko Jović 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• MONDO KOLUMNA: Hrvatska igrala kao Srbija, a ne kao viceprvak sveta
• Drž'te gaće, evo Mbapea! Najbolji si igrač Evrope, ali čoveče...
• Englezi, vratite više taj fudbal "kući" i ostavite nas na miru!

• Strani fudbal [43]
• Reprezentacija Srbije [4]
• Strani sport [1]
• Domaći fudbal [8]
• Mundijal 2018 [4]
• Statistika [2]
• Mešano [2]
• Košarka [1]
• SuperBowl [1]
• EURO 2020 [3]
• Generalna [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom