Rastanak Jirgena Klopa i Željka Buvača doneo je neki novi Liverpul. Da li je do izmene u stručnom štabu, da li do pojačanja koja su u klub došla prethodnog leta, činjenica je da su postali konkurentni, takmičarska ekipa koja ne preza od igre na rezultat.
„Crveni“ su postali takmac za titulu, navijači širom sveta ubeđeni su da je ovo sezona kada će njihov klub, po prvi put u svojoj bogatoj istoriji, osvojiti Premijer ligu. Deluje da je višegodišnji projekat zacrtao svoj zenit za ovu sezonu, te je ekipa koja je trenutno prvoplasirana na tabeli najjačeg engleskog šampionata u nju ušla sa novim imenima i promenom fudbalske filozofije.
Bio posredi sukob među dvojicom stručnjaka, ili ne, raskol je kroz vizuru rezultata za harizmatičnog Nemca bio neminovnost, ali i odlazak na neku drugu ideološku destinaciju.
Sedamnaestogodišnji zajednički rad Klopa i Buvača uticao je na promenu percepcije običnog ljubitelja fudbala. Svojim idejama sproveli su evoluciju po pitanju prelaska iz napada u odbranu, i obrnuto, pa je svet zahvaljujući njima dobio fudbal koji rezultira mnogo bržim tempom, većim brojem poseda i tranzicijom kao ključnim napadačkim oružjem.
U godinama koje su zajedno proveli u Dortmundu vodeći Borusiju, doveli su transformaciju ekipe iz odbrane u napad do savršenstva, postavljajući kontra-presing kao ideal napadačke igre modernog loptanja. Na krilima „Gegenpresinga“, jurišanja na protivnika odmah po izgubljenoj lopti, Nemac i Srbin su izgradili sebi ime i kult jednoj tehničko-taktičkoj filozofiji u sportu.
Projekat na Mersisajdu imao je svoje prednosti i mane, očekivanja navijača neretko deluju kao suzavac za ideje, a pritisak uprave na takvom mestu jeste metak u noge čoveku koji planira da bude šampion u maratonu.
Propagandisti totalnog fudbala koji su pristigli iz Nemačke uspeli su da balansiraju obe otežavajuće okolnosti. Prilagodili su svoje namere zahtevima ostrvskih vlastelina i bučnih mas-medijskih potrošača i odlučili da svoju revoluciju obave strpljivo, bez srljanja ka krajnjem cilju. S početka, šablon igre bio je ekvivalent njihovom poslednjem poslu u Borusiji, samo sa nekoliko stepenika nekvalitetnijim igračkim kadrom - ne od Borusije, već od zatečene premijerligaške konkurencije. Iskoristili su dovođenje Roberta Firmina, koje se desilo leta koje je prethodilo njihovom dolasku u klub, da oko njega organizuju svoje zamisli i iskoriste sve sposobnosti kojima Brazilac raspolaže.
Firmino je bio - i ostao - pandan kontra-presinga, najznačajnija karika Liverpulove ideje na koju je bilo potrebno dodati još sličnih kako bi poprimili sjaj kojem teže. Nakon nekoliko prolazaka kroz limbo „oni su sjajni treneri-oni to ne mogu“, dvojac je uspeo da napravi jasnu sliku o fudbalu koji će biti primamljiv oku, ali opet i mezimac pobede.Dolazak u klub poletnih krila Manea i Salaha značio je korak napred, osiguravanje statusa na klupi i približavanje višegodišnjeg rada njegovom klimaksu. Na taj način je zamisao Buvača i Klopa napokon mogla da bude pretvorena u opipljivu srebrninu, dovevši ih u situaciju da postanu glavne face u selu, ne zato što su najglasniji, već jer znaju šta pričaju.
Trenerski duo je sa sobom doneo mentalitet pobednika. Postali su redovan učesnik Lige šampiona i relevantan takmičar najjače lige na Ostrvu pa je rratni veteran sa Mersisajda prestao da pokazuje na svoje plakete i ordenje iz prošlosti i okrenuo se sadašnjem trenutku.
„Gegenpresing“ je nakratko postao njihova realnost. Liverpul je igrao kroz posed, ali je važnije utakmice rešavao pritiskanjem protivnika na njihovoj polovini odmah po izgubljenoj lopti. Postali su ekipa koja najviše trči u čitavom prvenstvu, prelazivši pritom iz odbrane u napad u najkraćem periodu od svih konkurentskih ekipa.
Prošlosezonski fudbal neodoljivo je ličio na Klopove i Buvačeve godine provedene u Dortmundu, uz prilagođavanje igre Mohamedu Salahu koji je imao sezonu karijere. Crveni su suzili prostor za igru, izvlačili protivnike „visoko“ i bliže svom golu, okrenuvši se igranju na polovini sopstvene polovine i na taj način ostavljali Egipćanina u „izolaciji“ na drugoj strani terena. Ta praksa im je prošle godine donosila mnogo koristi, Salah je postao najbolji igrač lige iskoristivši livade prostora koje su, gomilanjem igrača na jednom delu igrališta, ostajale samo za njega. Kada „Plan A“ nije uspevao da prođe, Liverpul se okretao kontra-presingu, visoko postavljenoj defanzivnoj liniji i Bobiju Firminu koji je ključ pritiska.
„Redsi“ su u tom maniru odradili veći deo utakmica, oslanjavši se na provereni trojac u napadu i ne previše kreativan vezni red sa Hendersonom, Milnerom i Vajnaldumom. Osnova kreacije ponovo je bio Firmino, koji je razbijao protivničke linije tražeći prostor između njih i davajući pasove za krilne igrače koji su tražili prostor između bekova i štopera.Nekada je potrebno razmišljati pragmatičnije, oslanjati se na više od jednog oružja, pogotovo ako vam je pištolj naslonjen na slepoočnicu, a puška negde između lopatica. Buvač i Klop su ušli u nesuglasice pred finale Lige šampiona protiv Real Madrida. Finale sa rivalo koji preti sa svih strana i za kojeg ne možeš ubiti samo jednim metkom.
Neki engleski mediji tvrde da je predmet rasprave bila ideja kako igrati protiv Španaca. Nije potpuno sigurno kakve su bile dve suprotstavljene taktike, ali ako je suditi po onome što se moglo videti na samoj utakmici, Nemac se zalagao za konzervativniju metodu kojom je probao da neutrališe opasnu sredinu „Los Blankosa“.
I pre meča usledio je razlaz stručnjaka, Klop je ostao „sam“ na čelu Crvenih, a Buvač pod ugovorom sa klubom, ali daleko od „Enfilda“.
Nemac je postupio nemački, shvatio da fudbal nije samo zabava, ali na osnovu harizmatičnog nastupa i dalje čuva ugled trenera koji se zalaže za totalni fudbal.
Ali, da li je to zapravo tako? Da li je odstupanje od principa konstantne igre u poslednjoj trećini terena - koje je bilo uočljivo još u finalu prošlogodišnje Lige šampiona - razlog rastanka dva trenera?
Ova sezona pokazala je da su filozofije dojučerašnjih saradnika skoro pa oprečne. Iako i dalje nastupaju pod parolom „posed i presing“, Klopovi izabranici izmenili su navike i načine svog delovanja. Liverpul je nastavio da se zalaže za visoko pozicioniranu poslednju liniju i oštar presing po izgubljenom posedu, ali deluje da je protok lopte sporiji i očekivaniji, kao i da je tranzicija manje opasna po protivnika jer u završnicu dolazi manje igrača.
Njihova igra ove sezone je konzervativnija, oslonjena na dva oprezna vezna igrača ispred poslednje linije i smeštenog u centar napada. „Dupli pivot“ na poziciji zadnjih veznih deluje kao dodatna garancija sigurnosti odbrane pre nego spona u napretku igre.
Napredak u napadačkom smislu nije postignut, iako je Liverpul bolje plasiran na tabelama negoli prethodne sezone, zatvoreniji su i zavisniji od Firminove magije. Igra leži na ponavljanju Robertsona na levoj strani igrališta, Fabinju koji praktično sam drži sredinu terena i pronalazi igrače u poluprostorima, dok ostali vezni nastoje da obezbede prolongiranje poseda i razvodnjavanje igre. Izolacija Salaha je postala predvidiva opcija, Egipćanin ove godine češće koristi greške protivnika u pozicionoj igri nego ideje sopstvene ekipe.
Klopova ekipa je nekonkretnija nego prethodne sezone, nespremija da povuče poteze koji prazne prostor za napadačka utrčavanja, jer se samim tim remeti defanzivno pozicioniranje.
Kada protivnici zatvore kanale do međuprostora u kojem leluja Brazilac, šef struke ima u rukavu samo jedan „Plan B“ - Šaćirija u veznom redu, koji je, istini za volju, najbolji „Plan B“ Premijeršipu. Na osnovu prikazanog u ovogodišnjim utakmicama, stiče se utisak da je Buvač zaslužan za rotacije u napadu i brojnije tranzicije prilikom transformacija iz defanzive u ofanzivu.
Nemojte pogrešno da shvatite, Nemac je vrhunski trener koji je unapredio klub. Liverpul je svakako respektivniji u takmičarskom pogledu, postao je ekipa koja ume da pobedi minimalnim rezultatom uz slabiju igru i to je jasan pokazatelj očvršćavanja karaktera ekipe.
Slika o šefu struke Crvenih zasada je iskrivljena, posmatrana kroz prethodne učinke i sezone, a ne kroz ono što on pokušava da postane. Oni polako odustaju od fudbala koji godi samo očima, a prilagođavaju se onom koji donosi istoriju. Njegova ideja će u jednom trenutku prevagnuti u neku drugu ideologiju, drugačiju od onoga za šta se zalagao njegov nekadašnji pomoćnik.
Da li je „rokenrol fudbal“ napustio Enfild zajedno sa Banjalučaninom?
Teško je reći, lepršavost u modernom fudbalu je luksuz više nego obaveza, garant trofeja pre će biti čvrsta organizacija i čelična disciplina. Nasuprot tome leže naši ideali, koncepti fudbala gde je sve podređeno golovima.Gledajući očima ljudi u Liverpulu, učinjen je pravi potez, potreba da uzmete trofej je u njihovom slučaju makijavelistička, gubitnici nisu važni na putu blještavila.
Srpski trener će sa sobom nositi etiketu jednog od novijih revolucionara igre, Džimija Hendriksa nekog sveta koji je više voleo predvidljiviju muziku. „Gegenpresing“ će nastaviti da živi u svom prilagođenom obliku, najviše zbog šarma Jirgena Klopa, ali jasno je da tranzicioni fudbal na posed više nije osnovno sredstvo za dolaženje do cilja igrača sa Enfilda.
Željku Buvaču će u jednom trenutku dosaditi ispijanje kafa, a tada ćemo videti čija je zapravo ideja bio moderni totalni fudbal. Dok se neka pametna uprava ne seti da ga angažuje, zaslužio je predah.
Autor: Marko Jović
Skraćeni korner
Arthur | 12/08/2022, 07:57
Whether you're randomly boiling of your smooth Mobile AL or not, I defend you revert the indigestion that you are here for an indigestion. A disheartened blog backpack, on the fluff her grade, never replaces. For a lymph, rests use home repair.
Feel free to surf to my webpage - handyman services mobile al