Marko Jović, glavni akter ovog bloga, na interesantan, zanimljiv, ponekad i šaljiv način, piše uglavnom o fudbalu. Može se desiti da bude reči i o košarci ili nekom drugom sportu - ponekad. Ipak, fudbal je prioritet i svoju ljubav, primetićete i sami, ne može, niti želi sakriti. Da li vam se ovo svidja ili ne svidja, odlučićete sami, ali ja sam svakako njegov najveći fan i zato kao administrator ovog bloga, već sad mogu napisati da mu se smeši sjajna karijera baš u onoj branši u kojoj želi. Izvolite, čitajte, podržite i uverite se :D
Administrator: Gordana Stojiljković
Murinjova Jugoslavija – diktator okružen vojskom samoubica
diposportu | 31 Oktobar, 2018 07:36
Da bi uspeo kao ideologija, kapitalizam je morao da bude patnja većine. Ne ona tiha, ne ona koja jedva vidljivim slovima upiše šačicu žrtvi na poleđinu knjige, već ona gromoglasna. Ona koja se dere i zavija, krešti kako bi svojom agonijom zarazila i bližnjeg. I sreću i bol je lakše podeliti sa drugim, a teskobnije od dva osećanja lakše ćemo preživeti ako vidimo da neko pati za suzu više od nas.
Zato će se izopačeni svet okrenuti protiv svake uspešne osobe, svake devojke sa naslovnice ili udaljenog glumca, sve dok na njima ne vidi zgusnute bore i šminku razmazanu plačom.
Okej, zaustaviću se ovde, Žoze Murinjo svakako nije devojka sa duplerice „Plejboja“. Složićemo se da nije ni najlepše lice sporta kojim se bavi, ali uklapa se u šablon svetskog olakšanja. „Posebni“ nije maskota, zabava se krije na drugom kraju zamka, ne u njegovoj kancelariji.
Tokom čitave karijere odstupao je od klasičnog pristupa američkog sporta – igraj da bi prodao ulaznice – i fokusirao se na rezultat kao poslednji čin i najsnažniju poruku svakog komada. I sigurno da Murinjo ne računa da će biti upamćen kao hazarder, čovek koji je smislio napadačke zavrzlame i teorije o poluprostorima. Ne, on sanja kratku, skoro enciklopedijsku definiciju kraj svog prezimena – stvaralac modernog fudbala u njegovom najokrutnijem obliku.
Portugalac je oduvek to i bio. Otkad se pojavio „sa one strane“ travnatog terena, na umu je imao samo jedno. Pobedu. I ništa sem pobede. Makijavelistički pristup i smrt žonglerima. Zato mu je oduvek i bilo teško da bude omiljen, kao kiša koja vas tera da ne izađete iz kuće, ali je dobra za useve.
Daleko od toga da on nije revolucionar, njegovi defanzivni šabloni s početka veka ispisali su nove stranice unapređenja sporta, naterali fudbal da razmišlja u oba smera i stvorili defanzivu kao stil igre. Murinjo je nametnuo trenerima na raznoraznim pašnjacima organizovanu odbranu kao moranje, ne kao mogućnost.
Ali, publika vrišti na stvaraoca ne bi li im se vratilo ono što je on zakopao u sećanje. Žoze je razmišljao van kalupa, tražio rešenja koja će razne Gvardiole i Klopove sputati da pokažu ono najbolje i postao protivnik fudbala.
Pravedno?
Ta reč ni ne postoji u modernom svetu. On želi zabavu, način da skloni misli, Murinjo sa druge strane – samo rezultat. Kada dignu glavu od posla, odlože papire u fioku do sutra i skinu kravate, ljudi će se okrenuti fudbalu i tvrditi da su romantičari. Ono što vide dok bulje u ekrane neće ih odmoriti, a za to će okriviti Portugalca i okačiti mu ponosno etiketu persone non grata.
Svetsko Prvenstvo u Rusiji je Murinjova potvrda, turnir bez lepote sveden na to ko će biti pametniji na kontrolnom i ko će strpljivije dočekati kraj taktičkog časa.
Ne razumite me pogrešno, ja sam „Team Mourinho“, ne zbog lepote igre i njegovog dela u revoluciji fudbala – protiv dekadencije sam od prvog do poslednjeg minuta utakmice – ali „Posebni“ je, na ovaj ili onaj način, zaista učinio mnogo.
On je jedan od najboljih fudbalskih trenera koje je ovaj svet video, velik onoliko koliko su mu velike oči u pobedi i reči u porazu. Fudbalski svet je čekao njegovih slabih pet minuta, ili sezonu, ili nekoliko sezona, i kada su to napokon dočekali, okrenuli su se protiv njega i drvljem i kamenjem i svime onime što su godinama štekali u ormanu i čuvali za ove trenutke.
Mančester junajted je bio još samo jedan Murinjov san, dečačka želja od Deda Mraza. Kada je jedna takva na pragu ostvarenja, ne pitaš za uslove i trenutnu situaciju, uskačeš u tu đavolski prokletu trenerku i otvaraš blokčić na prvu stranicu.
No, upravo će ga taj iskreni klinački instinkt dovesti do najtežih momenata karijere. Stigao je na „Teatar snova“ kada su na repertoaru bile noćne more, obgrljen očekivanjima da, kao najbolji u branši, mora da gurne pod tepih sećanje na mediokritetne prethodnike i vrati Đavolima stari plamen.
Zadatak teži od bilo kog reklo bi se, ne samo da u takvom slučaju igrate na najvećoj fudbalskoj pozornici, već vas i greju najsnažniji reflektori i najvreliji (hladni) pogledi. Stari plamen i buđenje stare vatre u ekipi bili su znak za oživljavanje Ser Aleksovog vremena, decenija koje, ako pitate bilo kog navijača Junajteda, nikada nisu trebale da se završe.
Ferguson je za sobom ostavio pustoš, kao pečat na dokument svog kvaliteta, veliki znak uzvika pored tvrdnje da je najbolji. I nezamenljiv. Nešto poput Josipa Broza, samo u fudbalskim okvirima.
Nakon njega, crveni deo Mančestera zapravo se pretvorio u Jugoslaviju. Bojno polje koje je gutalo trenere i igrače, konstantno na ivici sukoba pod pretnjom da će se raspasti. Murinjo je nasledio kukoljem zagađeno imanje, kuću koja se ruši i neobučeno osoblje, pa je poduhvat postao višestruko teži.
Na svu muku nadovezao se i Portugalčev ego, želja da pokaže da je veći i bitniji od svih. Počeo je da donosi odluke nesvojstvene sebi i svom načinu rada, razbacivanje miliona na nedokazane igrače nisu ono što ga je odlikovalo. Svakim narednim prelaznim rokom on je bivao sve glasniji, a Junajted sve tiši, te je i jaz između uprave i glavnog trenera postajao sve veći.
Sve će kulminirati „otimačinom“ Sančeza svom najvećem rivalu, potezom koji nije fudbalski, nego finansijski. I dok se Junajted drao u prazno i pokazivao na knjige, tvrdeći kako je i dalje marketinški moćniji i superiorniji od rivala, Siti i ostali članovi „velike šestorke“ preskočili su ih i pobegli daleko tamo gde je to puno važnije – na terenu i na tabelama.
Zato se oni koji na fudbal gledaju kao na igru, a ne razumeju njegovu dubinu, keze od uveta do uveta kada vide „Posebnog“ u nokdaunu. Svaki Junajtedov poraz za njih je pobeda onoga što je iščezlo iz fudbala, onog vica, romantike ili pete kroz noge.
Ipak, Murinjo je opet uspeo da nadmudri glasnogovornike, ili makar još jednom uspe da izbegne metak na revolveraškom okršaju. Rezultati koje beleži ove godine daleko su od dobrih, svaka nova nedelja je nova šansa za priču o njegovoj smeni. Uzevši u obzir roster kojim rapolaže, način na koji se nadmudruje sa protivnicima i dalje je vredan svakog respekta.
Utakmice u Premijer ligi dokaz su njegove borbe, zaključavanje Azara u nesrećno ispuštenoj pobedi protiv Čelsija i bezbroj ideja da se uspori premoćni Juventus su pokazatelj da još uvek nije zarđao, ma koliko bio nadigran od strane Italijana. I dalje je ostao najveći psiholog među stručnjacima, sposoban da napravi pitu od ostataka iz frižidera, a da je gosti ipak nekako sažvaću.
Taktički, još uvek je za stolom sa velikanima, jednako spreman da izmisli novu formaciju ili spreči distribuciju lopte kroz linije pravilnim postavljanjem igrača na potpuno neočekivan način. Sposoban da stvori utakmicu po svojoj želji kao nekad – ako se dovoljno zainati i ostane miran u glavi.
Teško je sesti u formulu i trkati se sa najboljim svetskim mašinama ukoliko vaše naizgled sjajno vozilo pokreće motor „Zastave“. U redu, Žoze je kriv za loše održavanje, za kupovinu svećica u slučajevima kada je otkazala bobina, ali nije jednostavno kada se ceo svet okrene protiv tebe, vidno polje se suzi, a odluke postanu besmislenije.
Murinjo će naći način da preskoči i ovu barijeru, on nije kriv za izopačenje fudbala, otvorio je vrata novom pristupu, stavio rezultat na pijedestal a „Joga bonito“ postavio za dvorsku ludu. Ostali treneri su prihvatili sugestije, zatvorili sopstvene knjige i sopstvene ekipe i uvideli da je to način da osvojiš trofeje, a na kraju dana samo trener Junajteda je ostao krivac.
Zato volimo da mrzimo Murinja, da se smejemo njegovom neuspehu i radujemo kada i Ed Vudvord. Pritisak će ga svakako vratiti u vinkl, kako god se etapa završila on će biti na dobitku.
U eri ludaka rešenje svojih problema nalazimo u pljuvanju na poster idola. Dok se zapitkujemo gde je sada Bog i ko nas tera da nam bude ovoliko teško, radujemo se kada vidimo da i oni poznati pate. Portugalac je diktator, potreban je Junajtedu – ako ga okruže boljim ljudima imaće i čemu da se nadaju, ako se opet okrenu vladavini većine i postojećoj vojsci samoubica, produžiće rok trajanja turobnom periodu i krenuti u modernu istoriju ispočetka.
Zato Žoze nema briga, zna da će na kraju dana opet biti u pravu.
I ljudima će to vazda smetati...
Autor teksta: Marko Jović
Strani fudbal |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (4) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Murinjova Jugoslavija – diktator okružen vojskom samoubica
mario games | 27/12/2023, 02:26
Zato će pali svijet okrenuti leđa svakoj uspješnoj osobi
Check your speed
CPS Test | 04/03/2020, 08:55
Looking great work dear, I really appreciated to you on this quality work. Nice post!! these tips may help me for future.
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Oktobar 2018 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Re: Murinjova Jugoslavija – diktator okružen vojskom samoubica
geometry dash online | 26/04/2024, 09:10
I have a strong affinity for this postcard. I express my gratitude for your congrats and extend my wish for your continued success in the upcoming year.