Petak, Jul 14, 2017

Čikago Fajer – Amerika i tihi genije Veljko Paunović

U Gradu vetrova počelo je drugačije da leluja. Neka čudna srpsko-evropsko-američka Košava zaigrala se u Ilinoju, duvajući napokon u pravom smeru za tamošnji soker. Teturajući daleko ispod Bulsa i Bersa, koji iako nedovoljno uspešni u prethodnoj deceniji i dalje uživaju puno viši status od fudbalske franšize, Čikago Fajer je uspeo da se izdigne iz bunara nezaintresovanosti navijača i stane rame uz rame sa svojom popularnijom braćom.
 
 
I iako je popularnost pravog fudbala i dalje miljama udaljena od popularnosti onog sa jajastom loptom, uspeh Vatre je i dalje vredan pomena. 
 
Okej, možda MLS nije najjače takmičenje, možda nije ni u top 10, ali sa sobom nosi tu draž, ili makar samo činjenicu, da je komercijalniji i unosniji, da je sve ono što sport ne treba da bude, a Ameri godinama pokušavaju da utkaju u svaku od svojih liga. MLS je skupa zabava niskog kvaliteta namenjena gledaocima.
 
I neka to bude to, neka to bude svrha, gledaoci uživaju u odsustvu taktike, tehnike i rezultata. Uživaju u imenima koja su došla da naplate klasu po stoprocentnoj zasluzi i visokoj ceni ali uz minimalno natapanje dresa. Više im ni ne treba, publika preko bare nije previše zahtevna. 
Naći će se tu povremeno i koji gol makazicama, poneki dribling ili vanserijska odbrana, no sve to možda izgleda savršeno, ali miriše na plastiku. Ma koliko se trudili, fudbal će u Americi uvek ostati veštačka tvorevina, artefakt kapitalizma i moćnog, halapljivog čoveka koji želi sve isto kao oni tamo Evropljani, zajedljivo i zavidno u svom dvorištu.To je Američka fudbalska liga. Ali, i u njoj se uspesi vrednuju, možda manjim ocenama, ali ispraćeni dovoljnom pompom da dođu i do nas. Kako i ne bi, imamo zbog čega da obraćamo pažnju i na tamošnja dešavanja, upravo Čikago bi trebao da bude naš prozor u njihovo prvenstvo.
 
Nešto poput košarkaškog Sakramenta s početka veka, samo manje važan zbog lige i manje naš zbog broja članova (ne i stanovnika, na tom polju debelo nadmašuju grad iz Kalifornije). Nedovoljno razloga da se budimo noću, ali tačno koliko je potrebno da bismo se raspitivali za rezultate.    
 
Veljko Paunović odrađuje maestralan posao i na novom zadatku. On je karta za uspeh, to nam pokazuje u kom god špilu da se nalazi. Možda je korišćen samo u tamnim podrumima, daleko od očiju javnosti, ali svaki put je nosio sve sa stola.
Namenjen za manja tržišta ili samo sa idejom da karijeru gradi polako, živi istu kao kakvu kompjutersku simulaciju, kao kada na Menadžeru uzmete niskobudžetnu ekipu pa kroz par sezona pokorite Evropu. Smisleno i moćno, ko god da je gledao njegove ekipe zna o čemu pričam.
 
Ne pleni Paunović taktikom i izmišljanjima pozicija, takve stvari se dešavaju tek u višim ešalonima najlicemernijeg među sportovima. Dobra postavka pa pas na stranu, po koji u dubinu i konkretno do iritantnosti – taktika koja će se onomad slaviti i ovde, o tome sam već razglabao. Uspeh ne dolazi zajedno sa filozofijom, ta dva lika su neretko zakleti neprijatelji.
 
Titule kao reference u CV-u, nema bolje preporuke od toga. To je ono zbog čega Paunović strpljivo broji svoje pobede. I možda je Čikago tek na polovini puta, i možda napokon imaju zvezdu u ekipi, zvezdu koja je nedostajala, ali imaju i plamičak pobede tamo negde u sred ognjišta.
 
Stvaranje hemije, psihološki deo utakmice – tu leži Paunovićevo znanje. Tvrdim bez pokrića, ali u Ligi ima poimenično puno boljih ekipa, isto je važilo i za Zelanđane. Pečat i potpis na igru leži u želji, buđenju igrača, on je uspeo da probudi najbolje u njima Nešto poput Željka Obradovića, samo par lestvica niže - Žoc je čarobnjak i priča za sebe.
 
Utočište je najlakše naći među svojima, kada osetiš svoje ljude iza sebe, jači si nego što možeš i da zamisliš, pitajte epske pesme. U Čikagu je bar taj deo bio lak, upravo zato ovo i jeste dobra podloga za skupi spektakl ipak i dalje slabijeg kvaliteta. 
 
Veljkove metode i znanje su na lageru, probajte ih pa ih dovedite u pitanje ako smete da posumnjate. Učinio je pravi posao, učiniće ga opet, ne bih da sumnjam u to. Hod opuštenim i laganim korakom treba ceniti, iako deluje da ide okolnim putem stići će na odredište tačno na vreme. Zaslužio je to, prelazi igricu nivo za nivoom. 
 
Genijalnost leži u jednostavnosti, tu lekciju je odavno naučio. Primenio ju je i u praksi, prešao nekoliko stepenika. Koji li je sledeći korak?
 
Autor teksta: Marko Jović 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me